Srbija poslednjih godina intenzivno ulaže u razvoj saobraćajne infrastrukture. Pored izgradnje savremenih auto-puteva, značajna sredstva usmerena su i na modernizaciju železnice, sa ciljem uvođenja brzih vozova koji bi mogli trajno promeniti način putovanja kroz zemlju. Nakon realizacije brze pruge na relaciji Beograd – Novi Sad – Subotica – Budimpešta, naredni veliki projekat je povezivanje glavnog grada sa jugom Srbije, odnosno Nišem, koji se sve više pozicionira kao važno regionalno saobraćajno čvorište.
O značaju razvoja železničke infrastrukture nedavno je govorio i predsednik Srbije Aleksandar Vučić. On je tom prilikom istakao da će pruga između Beograda i Niša imati ključnu ulogu u železničkom sistemu zemlje.
„Železnička pruga Beograd – Niš predstavlja žilu kucavicu našeg železničkog saobraćaja i direktno se nadovezuje na pravac Subotica – Novi Sad – Beograd. Na pojedinim deonicama vozovi će saobraćati brzinom od 160, a na nekim mestima i do 200 kilometara na sat“, rekao je Vučić.
Kompanija Infrastruktura železnice Srbije podnela je Ministarstvu zaštite životne sredine zahtev za određivanje obima i sadržaja studije procene uticaja na životnu sredinu u okviru projekta fazne izgradnje i rekonstrukcije železničke pruge na pravcu Beograd Centar – Rasputnica „G“ – Rakovica – Mladenovac – Lapovo – Niš – Preševo – državna granica kod Tabanovaca.
Konkretno, zahtev se odnosi na treću poddeonicu trase Paraćin – Trupale, koja obuhvata dve manje celine: Paraćin – Stalać i Đunis – Trupale.
Modernizacija pruge duge 230 kilometara
Projekat rehabilitacije železničkog koridora Beograd – Niš obuhvata modernizaciju postojeće pruge, koja je u najvećem delu dvokolosečna i duga oko 230 kilometara. Plan je da se rekonstrukcijom omogući saobraćaj vozova brzinama do 200 kilometara na sat, uz značajno unapređenje kvaliteta i efikasnosti putničkog i teretnog železničkog saobraćaja.
Prema procenama, nakon završetka radova putovanje između Beograda i Niša moglo bi da traje oko 100 minuta.
Treća deonica pruge podeljena je na tri poddeonice:
- Paraćin – Stalać: dužina oko 20,4 km, zadržava se dvokolosečna pruga
- Stalać – Đunis: razvija se kao posebna faza projekta i biće jednokolosečna
- Đunis – Trupale: dužina oko 37,7 km, takođe dvokolosečna pruga
Poddeonica Paraćin – Stalać proteže se od kilometra 153+380 do 174+170, u dužini od približno 20,8 kilometara. Trasa počinje neposredno pre ulazne skretnice u stanici Paraćin, a završava se ispred stanice Stalać.
Deonica Đunis – Trupale duga je oko 37,7 kilometara i prostire se dolinom reke Južne Morave. Trasa se većim delom nalazi na njenoj levoj obali, a kod mesta Supovac prelazi na desnu stranu reke i nastavlja ka stanici Trupale.
Stanice i stajališta
Prema planu modernizacije, pojedine stanice i stajališta biće ukinute, neke zadržane, dok će pojedine biti novoizgrađene.
Na poddeonici Paraćin – Stalać zadržavaju se stanice Paraćin i Ćićevac, dok će stajališta Drenovac i Lučina biti ukinuta. Planirana je i nova stanica kod Sikirice, odnosno Ratara.
Na poddeonici Đunis – Trupale ukida se veći broj stajališta, uključujući Vitkovac, Donji Ljubeš, Gornji Ljubeš, Trnjane, Nozrinu, Supovački most, Mezgraju i Vrtište. Stanice Korman, Adrovac, Aleksinac, Lužane i Trupale ostaju u funkciji, dok će u Tešici biti izgrađeno novo stajalište.
Novi mostovi i vijadukti
U okviru projekta planirana je izgradnja potpuno novih mostova, nakon uklanjanja postojećih konstrukcija. Ukupno će biti izgrađeno 12 mostova i dva vijadukta.
Na poddeonici Paraćin – Stalać biće izgrađeno pet novih mostova, dok će na trasi Đunis – Trupale biti podignuto sedam mostova i dva vijadukta.
Veća bezbednost na prelazima
Jedan od važnih ciljeva projekta je povećanje bezbednosti saobraćaja. Zbog toga će svih 48 postojećih putnih prelaza u nivou biti ukinuto i zamenjeno sa 30 denivelisanih ukrštanja, odnosno nadvožnjaka i podvožnjaka.
Od tog broja, 12 novih denivelisanih prelaza planirano je na deonici Paraćin – Stalać, dok će 18 biti izgrađeno na delu pruge između Đunisa i Trupala.
